SAMA NA PUSTOM OTOKU

    Bilo je to ovog ljeta. Išla sam sa svojom obitelji na odmor. Na jedan otok gdje nema ljudi. Išli smo brodom. Kad smo stigli, odmah smo sagradili šatore. Spuštala se noć i ja sam otišla po drva da naložimo vatru. Kad sam ih skupila, bilo je već prilično mračno. Nisam znala kako se vratiti. Odlučila sam krenuti naprijed.

    Nakon nekoliko sati hodanja naišla sam na neke stepenice koje se spuštaju prema dolje. Spustila sam se i gurnula velika vrata. Unutra je bilo mračno i prašnjavo. Ušla sam u jednu prostoriju, napravila korak i upala sam u jednu rupu. Uplašila sam se,ali onda sam se sjetila da u torbi imam uže. Zavezala sam ga oko struka i zakvačila ga za jedan kamen. Kad sam se uspela uz uže, krenula sam u sljedeću prostoriju. Kad sam počela tonuti, shvatila sam da je to prostorija sa živim pijeskom.

       Na zidu je bilo nekoliko gumbi, nisam znala koji da stisnem. Stisnula sam jedan i još brže počela tonuti. Na brzinu sam stisnula još jedan i stalo je. Bila sam sva prljava. Kad sam došla u zadnju prostoriju, vidjela sam blago i htjela sam potrčati, ali sam se sjetila da nije tako lako uzeti blago i da sigurno ima neka zamka. Napravila sam dva koraka i pojavili su se laseri. Sva sreća, bila sam dobra u gimnastici, pa sam prešla sve lasere bez problema.

       Uzela sam blago i onda su se otvorila vrata, izašla sam van i tamo je bila moja obitelj. Sve sam im ispričala i onda smo se vratili u Zagreb. Nisam znala što ću sve sa svim tim blagom, pa sam odlučila podijeliti ga: Zrinki, Petri i Luciji. Pitale su odakle mi, a ja sam im ispričala cijelu svoju pustolovinu.

Elena Matić, 6.b